Neadekvatna informisanost mladih o potencijalnim mogućnostima zapošljavanja po završetku njihovog školovanja čini put ka traženju prvog posla znatno težim. Nepostojanje povezanosti između državnih institucija sa udruženjima studenata i učenika, kao i sa institucijama za organizovanje slobodnog vremena mladih na nivou Srbije onemogućava mladima da dobiju adekvatne informacije o budućem zaposlenju.
Pojedine institucije, poput pojedinih fakulteta ili nevladinih organizacija predstavljaju izuzetak od ovog pravila. Većinu podataka o mogućem zaposlenju, do kojih studenti i đaci dolaze, su na nivou ličnih kontakata ili preko malobrojnih specijalizovanih časopisa na ovu temu, što nije dovoljno.
Institucije poput srednjih škola i univerziteta ne rade ništa u cilju pružanja adekvatnih informacija mladima o budućem zaposlenju. U razvijenim zemljama sveta, srednje škole i univerziteti organizuju posebne seminare i radionice u svojim prostorijama, gde pozivaju kako državne tako i privatne institucije da uzmu učešće u informisanju mladih o budućim profesionalnim pozivima. Uspostavljanje ovakve saradnje u interesu je svih strana.
Mladi ljudi po ulasku na tržište rada, suočeni sa nemogućnošću da dođu do informacija o mogućim zaposlenjima, bivaju demoralisani i polako odustaju od traženja posla čekajući da posao nađe njih.
Protekli period izolacije naše zemlje imao je jak uticaj na kulturu organizovanje slobodnog
vremena mladih. Umesto da mladi rade na sebi kako bi se usavršavali na raznim poljima i prihvatali ideju konstantnog usavršavanja i učenja (life long learning), oni se predaju raznim porocima i ideji doživotnog izdržavanja od strane roditelja. Posledica izolacije jeste i onemogućavanje mladima da posećuju i prate razne obrazovne sadržaje u inostranstvu, prekid saradnje sa drugim državama i njihovim udruživanjima, slaba saradnja u programima
razmena studenata kao i onemogućen pristup raznim drugim obrazovnim programima.
Pisani mediji predstavljaju značajan izvor informacija koje budućim učesnicima na tržitu rada u mnogome olakšavaju proces zapošljavanja. Reči hvale se ne mogu uputiti elektronskim medijima koji zauzimaju simboličnu ili nikakvu ulogu u rešavanju ovog gorućeg pitanja.
Suština pitanja informisanosti mladih o mogućnostima zaposlenja jeste pružanje svih neophodnih informacija koje bi im olakšale proces traženja posla. Mladi ljudi koje ulaze na tržište rada po prvi put ne treba da sede skrštenih ruku i da čekaju da posao traži njih već da se intenzivnije angažuju u traženju svog prvog posla.

Veliki broj mladih pre nego što stupe na tržište rada su vidno demoralisani i ne očekuju da će uspeti da nađu zaposlenje. Posledica ovakvog mišljenja mladih proističe iz raznih predrasuda.
Te predrasude se odnose na način na koji se zaposlenje dobija. Većina mladih veruje da ako nemaju „vezu“ u vidu posrednika ili novca da kupe radno mesto, taj posao neće dobiti.
Takođe, jedna od čestih predrasuda se odnosi na fizički izgled kandidata odnosno kandidatkinje.
Posledice predrasuda mogu da budu takve da budući kandidati odustaju od traženja posla smatrajući da su diskriminisani. Verovatno postoje slučajevi gde su ovakvi stavovi opravdani, ali to ne treba da obeshrabruje ljude na početku svojih profesionalnih karijera da nastave da traže posao.
Pasivnost mladih u traženju posla je problem sa kojim se susreću mladi, ali ovog puta ovakav problem sami iniciraju. Ekonomska zavisnost od roditelja pospešuje ovakav stav mladih, pošto im je pruženo sve što požele bez sopstvenog rada i zato nemaju želju da napuste ovakava način života. Kad bi roditelji uvideli ovaj problem i na vreme uticali na svoju decu da se osamostale i da bar finansiraju deo svojih potreba, broj nezaposlenih među mladima bi
se smanjio.

   Neodgovarajuća angažovanost institucija poput srednjih škola i fakulteta, studentskih i učeničkih organizacija u pomaganju i savetovanju budućih učesnika na tržište rada u znatnoj meri otežava njihovo snalaženje.       Nepružanje pomoći institucija od kojih se pomoć najviše očekuje u mnogome otežava preorjentisanje mladih ljudi sa uloge studenta ili učenika, na
ulogu zaposlenog. U Srbiji to više predstavlja nemar, pošto su, po izlasku iz obrazovnih ustanova, učenici ili studenti ostavljeni sami sebi da se snalaze u potpuno novom i njima nepoznatom okruženju.
  Obrazovne ustanove su dužne da pružaju informacije i savete koji su neophodni mladima, kako bi im po završetku školovanja omogućili realnije sagledavanje situacije na tržištu rada.
   U Srbiji većina obrazovnih institucija nije zainteresovana za sudbinu njihovih studenta ili učenika po završetku školovanja i napuštanja tih ustanova, što predstavlja veliku grešku.
   Mladima su potrebne smernice koje mogu značajno da im pomognu u snalaženju na tržištu rada. Te smernice studenti ili učenici mogu da dobiju kroz savetovanja ili seminare u
njihovim matičnim obrazovnim ustanovama. Mladi koji ne uspeju da nađu posao po završetku školovanja obično završavaju na Zavodu za zapošljvanje, od koga imaju veoma malo ili, najčešće, nikakvu pomoć.
Ako već obrazovne ustanove nisu zainteresovane za sudbinu njihovih polaznika studenti i učenici trebaju da se sami organizuju kroz razna udruženja, u cilju pružanja pomoći mladima
koji završavaju školovanje. Univerziteti i srednje škole trebaju bezuslovno da podrže ovakve inicijative svojih učenika i studenata, pružajući im svu potrebnu pomoć kako bi uspešno realizovali ovakav program.
Takođe nevladine organizacije trebaju da se značajnije aktiviraju u pružanju pomoći mladimaoko zapošljavanja, i to ne samo svršenim studenatima ili učenicima već i mladima koji su bezobrazovnih kvalifikacija. Oni su ujedno i najrizičnija grupa, za koju, ukoliko ne dobiju pomoć
od strane države, nevladine organizacije predstavljaju jedinu nadu.

Beograd -- Projektom “Podrška nezaposlenima i razvoj ljudskih resursa”, u koji je Evopska unija uložila dva i po miliona evra, zaposleno je 20 odsto od 1.500 polaznika.

Projekat je pre dve godine pokrenula Evropska unija sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja da bi se smanjila nezaposlenost u Srbiji.

Prvi savetnik Delegacije Evropske komisije u Srbiji Ferenc Šimon kaže da je projekat ostvaren kroz 95 različitih obuka i kurseva u Beogradu i Banatu.

Zamenica direktora Nacionalne službe za zapošljavanje Danica Vasiljević istakla je da je taj projekat bio usmeren na osobe koje su dugoročno nezaposlene, mlade do 25 godina i osobe sa invaliditetom.

Broj ljudi bez posla u SAD i dalje raste, a najnoviji podaci ukazuju da je tokom avgusta u 14 saveznih država i Vašingtonu zabeležena dvocifrena nezaposlenost.

To je više od proseka na nivou cele zemlje, a Ministarstvo rada SAD je saopštilo da je u 42 od ukupno 50 saveznih američkih država prošlog meseca zabeležen gubitak radnih mesta, dok je u julu takva pojava registrovana u 29 federalnih jednica.

Savezna država Mičigen je sa stopom lica bez posla u avgustu od 15,2 odsto, u najnepovoljnijem položaju među svim federalnim jednicama, dok je Nevada na drugoj poziciji sa 13,2 procenta nezaposlenih.

Visoka nezaposlenost vlada i u Rojd Ajlendu - 12,8 odsto, kao i u najbogatijoj američkoj federalnoj jednici Kaliforniji gde je sada bez posla oko 12,2 odsto od ukupno raspoložive radne snage.

Kalifornija, koja bi da je nezavisna država bila deseta po ekonomskoj snazi u svetu, ima velike probleme i zbog rastućeg budžetskog deficita, jer joj za finansiranje javnih izdataka ove godine nedostaje, kako je priznao guverner Arnold Švarceneger, više od 24 milijarde dolara.

Najviđeniji američki ekonomisti tvrde da je privreda SAD sada u najgoroj krizi od perioda Velike depresije, početkom tridesetih godina prošlog veka, kao i da je problem sve veće nezaposlenosti jedan od najvećih izazova sa kojima se suočava vlada američkog predsednika Baraka Obame.

Podaci koje je početkom ovog meseca objavilo ministarstvo rada SAD pokazuju da je američka stopa nezaposlenosti u avgustu uvećana na 9,7 odsto, a ekonomisti očekuju da u prvim mesecima 2010. premaši "opasnu granicu" od deset procenata.

SAD su, inače, tokom avgusta i jula izgubile 492 hiljade radnih mesta, a ukupan broj nezaposlenih se popeo na oko 15 miliona, što je najviši nivo za proteklih tridesetak godina.

U izvještaju se ocjenjuje da je zvanična stopa nezaposlenosti oko 45 odsto izuzetno visoka i u suprotnosti sa procjenom koja se temelji na metodologiji Međunarodne organizacije rada, prema kojoj je stopa upola manja.

Smatraju da su razlozi uveličavanja podataka o zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti povezani s "lažnim" prijavljivanjem, odnosno prijavama na biro za zapošljavanje bez namjere da se traži posao, kao i u odsustvu pouzdanih podataka o radnoj snazi ili stanovništvu. To ima, kako dodaju, velikog uticaja i na javne finansije, jer je glavni razlog za nepotpunu registraciju zaposlenih i nezaposlenih mogućnost ostvarivanja socijalnih prava, prvenstveno zdravstvene zaštite, koja su uskraćena radnicima na crnom tržištu.

Direktor „Jata“: Znanje mi je važnije od diplome

   Generalni direktor „Jat ervejza“ Srđan Radovanović smestio je u fotelju izvršnog direktora za finansije Petra Damnjanovića, a za direktora informacionih sistema postavio Aleksandra Dovijanića, bivše saradnike iz „Grand kafe“, i udelio im plate od preko 200.000 dinara uprkos tome što nemaju fakultetsko obrazovanje!

   Iako su se zbog ovoga pobunili pojedini članovi UO i prijava poslata inspektorima rada, Radovanović nema nameru da smeni „srednjoškolce“.
- Za razliku od mnogih koje sam ovde zatekao, oni znaju šta im je posao, šta je levridž, a šta kontribucioni dobitak. „Jat ervejz“ je kompanija koja u ovom trenutku ne sme da dozvoli da na rukovodećim funkcijama budu ljudi čija efikasnost i sposobnost nisu potvrđeni u praksi. Sama fakultetska diploma nije i ne može da bude primarna kada je reč o efikasnom i odgovornom obavljanju posla - pokušao je da objasni Radovanović u izjavi za „Alo!“. On smatra i da „poslovni uspeh može da se ostvari samo na osnovu sposobnosti, odlučnosti i odgovornosti, a ne formalnosti, u ovom slučaju fakultetskih diploma“. Radovanović, međutim, nije odgovorio koje je još saradnike iz „Grand proma“ doveo na rukovodeće pozicije u „Jat ervejzu“. Prema saznanjima našeg lista, među njima je i Nenad Vojnović, direktor pravnih poslova „Jata“, čija je advokatska kancelarija radila za „Grand kafu“.

Misliteli da je u ovo politika umešala svoje prste ili ljudi stvarno znaju  svoj posao?

Danas su mladi opravdano nezadovoljni svojom situacijom.

Ekonomsko zavisni od roditelja i u tridesetim (mladi?), nedostatak novca uglavnom objašnjavaju nedostatkom posla. Često se može čuti ovakav dijalog:
-Šta želiš u životu?
-Da putujem (ili nešto drugo...)
-Da li putuješ?
-Ne.
-Zašto?
-Nemam para.
-Zašto ne radiš pa zaradiš?
-Nema posla.
Da li je ovo razlog problema i nezadovoljstva mladih? Svakako, teško je naći posao, a još teže pristojno zaraditi. Ali određene grane privrede imaju neprestani manjak radnika. Samo za berbe i građevinu radi se o desetinama hiljada radnih mesta, uz natprosečne dnevnice.
Ako dijalog probate da nastavite ovom primedbom, nećete uspeti. Umesto odgovora, dobićete grimasu koja verovatno znači „pa neću valjda na njivi da radim“. Kao da se to podrazumeva.
Nigde međutim nije zapisano da mlad čovek ne sme da radi na njivi. Iskustva iz Evrope i sveta pokazuju da je sezonski rad čest izvor prihoda za studente, i to pre svega u granama privrede kojima manjka radnika (poput poljoprivrede i ugostiteljstva).
Nijedan rad nije sramota, govorio je Sokrat. Govorile su i naše bake, a u Evropi se to, eto, podrazumeva.
Možda problem nezaposlenosti ne može da se reši dok se ne zagrebe ispod površine, upravo u stvari koje se podrazumevaju.

Prosečna mesečna plata zaposlenih u Srbiji nije dovoljna ni za prosečnu potrošačku korpu. Socijalno-ekonomski savet Srbije utvrdio je da minimalna zarada bez poreza i doprinosa u prvoj polovini ove godine iznosi 87 dinara neto po radnom satu ili 15.100 dinara mesečno. Nažalost, s tolikom zaradom teško da bilo ko može kupiti sve ono što je za dan potrebno za ishranu, a o “uštedi” za plaćanje ostalih troškova da se i ne govori te mnogi sugrađani na pitanje kako živite od svoje plate, odgovaraju sa – sastavljam kraj s krajem.
Minimalna cena radnog sata povećana je za devet dinara jer je u drugoj polovini prošle godine iznosila 78 dinara, a mesečni minimalac je „skočio” na 15.100 dinara mesečno. Sa druge strane, prosečna potrošačka korpa četvoročlane porodice u Srbiji u novembru 2009. iznosila je 33.743 dinara, a prosečna plata tog meseca bila je 33.613 dinara. Najviše novca određeno je za hranu, što je pokazatelj da građani zarađuju taman toliko da mogu da se prehrane, odnosno da prežive.
Svi zaposleni kojima poslodavci isplaćuju minimalac dnevno zarađuju 696 dinara za osmočasovno radno vreme. Nažalost, s tolikom zaradom teško da bilo ko može kupiti sve ono što je za dan potrebno za ishranu, a o “uštedi” za plaćanje ostalih troškova da se i ne govori. Utvrđivanje minimalne zarade propisano je Zakonom o radu, o njemu brine država koja sa druge strane ne želi da utiče na cene zbog kojih se sa minimalcem ne može preživeti ni deset dana.
Zvanično, oko 14.000 zaposlenih u Srbiji prima minimalnu zaradu, ali nema podataka o tome koliko ih prima ispod tog iznosa. Procene pominju brojku od čak 100.000 zaposlenih koji ne primaju zakonski utvrđenu minimalnu zaradu. A najbolji dokaz za to da mnogo radnika ne prima ni minimalac krije se u statističkom podatku prema kome desetak opština u Srbiji ima prosečnu zaradu manju od propisane minimalne!

  Prema podacima „Eurostata", samo u septembru bez posla je ostalo 286.000 ljudi širom EU.

   Stopa nezaposlenosti u 16 zemalja koje kao sredstvo plaćanja koriste evro bila je veća nego u celoj Uniji. U septembru je ona dostigla 9,7 odsto, što je najveći porast još od januara 1999. Broj nezaposlenih ljudi u regiji evrozone popeo se na 15,3 miliona.

  Najveću stopu nezaposlenosti među zemljama koje kao platežno sredstvo koriste evro ima Španija, gde je čak 19,3 odsto ljudi bez posla.

   Od zemalja EU van evrozone Letonija je država s najvećom stopom nezaposlenosti, i to od 19,7 procenata.

   S druge strane, država u kojoj je u ovom periodu zabeležena najmanja stopa nezaposlenosti jeste Holandija sa svega 3,6 odsto ljudi bez posla.

  „Eurostat" navodi da je među nezaposlenima najviše mladih ispod 25 godina. U septembru je u evrozoni procenat mladih bez posla bio 20,1 odsto, što je skok od gotovo pet procenata u odnosu na raniji period ove godine.